logo image

САВЕЗ ГРАЂАНА И ДРЖАВЕ

ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ И ЗЛОУПОТРЕБА

Поступак узбуњивања

Закон прописује да је лице које је овлашћено за пријем информације од узбуњивача дужно да штити податке о личности, као и податке на основу којих се може открити личност узбуњивача.

Како узбуњивачи могу да обелодане информације до којих су дошли?

Законом о заштити узбуњивача потенцијалном узбуњивачу стављени су на располагање алтернативни „канали“ за узбуњивање: унутрашњи или спољашњи.

Унутрашње узбуњивање представља откривање информације послодавцу.

Спољашње узбуњивање је откривање информације овлашћеном органу.

Узбуњивање јавности је откривање информације средствима јавног информисања, путем интернета, на јавним скуповима или на други начин којим се обавештење може учинити доступним јавности.

Узбуњивач се може обратити јавности уколико испуни законом прописане услове. Зато се узбуњивање јавности може предузети тек као крајња мера. Узбуњивач може да узбуни јавност без претходног обавештавања послодавца или овлашћеног органа у случају непосредне опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, од настанка штете великих размера, односно ако постоји непосредна опасност од уништења доказа.. Приликом узбуњивања јавности узбуњивач је дужан да поштује претпоставку невиности окривљеног, право на заштиту података о личности, као и да не угрожава вођење судског поступка.

Коме првом доставити информације о незаконитим радњама?

Узбуњивање код послодавца започиње достављањем информације којом се врши узбуњивање послодавцу, односно одговорном лицу које послодавац одреди за пријем информације и вођење поступка у вези са узбуњивањем. Исто важи и за спољашње узбуњивање, тј. достављање информације овлашћеном органу.

Закон прописује да је лице које је овлашћено за пријем информације од узбуњивача дужно да штити податке о личности, као и податке на основу којих се може открити личност узбуњивача.

Закон прописује обавезу послодавца и овлашћеног органа да поступају и по анонимним обавештењима у вези са информацијом, у оквиру својих овлашћења.

Моменат започињања узбуњивања веома је важан!

Примера ради, да би узбуњивач имао права на заштиту, штетна радња треба да је изазвана у вези са узбуњивањем, што имплицира да се она може догодити тек након момента започињања узбуњивања, односно након откривања информације од јавног интереса.

Како тече поступак код послодавца?

У случају унутрашњег узбуњивања, сваки послодавац је дужан да поступи без одлагања по информацији којом се врши узбуњивање, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема информације.

Обавеза поступања по информацији подразумева да је послодавац дужан да у прописаном року започне поступак из своје надлежности, тј. да предузме активности или донесе акт којим би се започео поступак поводом откривене информације. Наравно, то не значи и завршетак поступка, јер ће у највећем броју случајева поступак поводом откривене информације трајати дуже од 15 дана, а у складу са посебним прописима.

Закон, такође, обавезује послодавца да обавести узбуњивача о исходу поступка по његовом окончању, у року од 15 дана од дана окончања поступка. Додатно, послодавац је дужан да пружи обавештења узбуњивачу, на његов захтев, о току и радњама предузетим у поступку, као и да омогући узбуњивачу да изврши увид у списе предмета и да присуствује радњама у поступку.

Које су обавезе послодавца?

Послодавац је дужан да, у оквиру својих овлашћења, предузме мере ради отклањања утврђених неправилности у вези са информацијом узбуњивача о кршењу прописа, кршењу људских права, вршењу јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, као и ради спречавања штете великих размера.

Такође, послодавац је дужан да узбуњивача заштити од штетне радње, као и да предузме непходне мере ради обустављања штетне радње и отклањања последица штетне радње.

Додатно, послодавац је дужан да свим радно ангажованим лицима достави писано обавештење о правима из овог закона, као и да одреди одговорно лице за пријем информације и вођење поступка у вези са узбуњивањем.

Ако се узбуњивање односи на радно ангажоване у овлашћеном органу, узбуњивач ће се обратити руководиоцу тог органа, а ако се узбуњивање односи на руководиоца овлашћеног органа, узбуњивач ће се обратити руководиоцу непосредно надређеног органа.

Како тече поступак код овлашћеног органа?

У случају спољашњег узбуњивања, овлашћени орган је дужан да поступи по информацији у року од 15 дана од дана пријема информације.

Ако овлашћени орган коме је достављена информација није надлежан за поступање у вези са узбуњивањем, проследиће информацију надлежном органу у року од 15 дана од дана пријема и о томе обавестити узбуњивача.

Надлежни орган, коме је уступљена информација, дужан је да примењује мере заштите које је узбуњивачу обезбедио орган који му је обавештење уступио. Ако узбуњивач није дао сагласност да се његов идентитет открије, овлашћени орган који је примио обавештење од узбуњивача, а није надлежан за поступање, дужан је да пре прослеђивања тог обавештења надлежном органу претходно затражи сагласност узбуњивача, ако законом није прописано другачије.

Овлашћени орган је дужан да пружи обавештења узбуњивачу, на његов захтев, о току и радњама предузетим у поступку, као и да омогући узбуњивачу да изврши увид у списе предмета и да присуствује радњама у поступку, у складу са законом. Овлашћени орган је дужан да обавести узбуњивача о исходу поступка по његовом окончању, у складу са законом.