logo image

САВЕЗ ГРАЂАНА И ДРЖАВЕ

ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ И ЗЛОУПОТРЕБА

Прописи

Заштита узбуњивача је у Србији до доношења Закона о заштити узбуњивача била ограниченог обима по више основа. Заштита је пружана лицима запосленим у јавном, али не и у приватном сектору. Агенција за борбу против корупције пружала је у одређеним ситуацијама заштиту кроз давање „статуса узбуњивача“. Међутим ова је заштита била ограниченог трајања, до две године, и није покривала ситуацију када је узбуњивач у вези са узбуњивањем већ добио отказ уговора о раду. Такође, приватни сектор није био покривен.

Било је неопходно доношење посебног закона који би се бавио заштитом лица која чине разоткривање у јавном интересу, како у јавном, тако и у приватном сектору.

Доношењем Закона о заштити узбуњивача предузети су неопходни кораци за одлучну борбу против корупције, поред испуњавања обавеза из међународних аката и препорука, а пре свега препорука Група држава за борбу против корупције Савета Европе (ГРЕКО).

У Републици Србији је до доношења Закона о заштити узбуњивача област заштите узбуњивача била делимично уређена, и то углавном следећим законима:

Законом о државним службеницима који у члану 23. предвиђа да је државни службеник или намештеник дужан да писмено обавести непосредно претпостављеног или руководиоца, ако у вези са обављањем послова радног места дође до сазнања да је извршена радња корупције од стране функционера, државног службеника или намештеника у државном органу у којем ради, те да државни службеник или намештеник од дана подношења писменог захтева ужива заштиту у складу са законом.

Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, у оквиру члана 38. предвиђено је да запослени у органу власти који омогући приступ информацији од јавног значаја за коју се не може ограничити приступ на основу овог закона, као и информацији за коју је орган власти већ омогућио приступ на основу овог закона, не може због тога позвати на одговорност, нити трпети штетне последице. Исто важи под условом да информација указује на постојање корупције, прекорачење овлашћења, нерационално располагање јавним средствима и незаконити акт или поступање органа власти. Предвиђено је и да право на заштиту има запослени, под условом да је имао разлога да верује у тачност информације, да није тражио нити примио неку корист у вези са омогућавањем приступа информацији, као и да је пре него што је омогућио приступ информацији, обавестио о неправилностима надлежно лице у органу власти, које није предузело мере за решавање неправилности. Уколико запослени у напред описаној ситуацији буде позван на одговорност или претрпи какву штету, има право на накнаду штете од органа власти у којем је запослен. Напред наведене одредбе сходно се примењују и на функционере органа власти, на лица која у органу власти или за орган власти обављају послове по основу уговора, као и на лица којима орган власти пружа услуге или имају својство странке у поступку пред органом власти.

Законом о Агенцији за борбу против корупције, у оквиру члана 56., предвиђена је заштита подносиоца пријаве на основу чије пријаве је покренут поступак, односно лица које даје изјаву у поступку утврђивања да ли је дошло до кршења Закона о Агенцији за борбу против корупције. Агенција је у 2011. години, сагласно члану 56., израдила Правилник о заштити лица које пријави сумњу. По том основу Агенција је давала „статус узбуњивача“ и обавештавала руководиоца узбуњивача да ће се као одмазда због учињене пријаве корупције сматрати свака мера која је предузета у вези са радно-правним статусом или радним условима узбуњивача, противно вољи узбуњивача у периоду до највише две године од дана давања заштите. У међувремену је Уставни суд ставио овај Правилник ван снаге.

Поред ова три наведена закона, од значаја за потенцијалне узбуњиваче су и закони којима се пружа заштита података о личности, регулише тајност података, као и спречава злостављање на раду.