logo image

САВЕЗ ГРАЂАНА И ДРЖАВЕ

ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ И ЗЛОУПОТРЕБА

Судска заштита

Судска заштита се остварује подношењем тужбе надлежном суду, а поступак је хитан и ревизија поступка увек дозвољена.

Законом je предвиђена судска заштита узбуњивача односно лица које ужива заштиту као узбуњивач. Узбуњивач може ради заштите својих права поднети тужбу у ситуацији када послодавац није отклонио штетну радњу која је настала код самог послодавца.

Који ће суд бити надлежан?

Који ће суд бити надлежан зависи од последица које трпи узбуњивач.

Уколико је узбуњивач добио отказ уговора о раду због узбуњивања, у том случају узбуњивач мора поднети основном суду тужбу за оцену законитости тог појединачног акта послодавца.

Уколико, са друге стране, узбуњивач трпи последице злостављања на раду у вези са узбуњивањем или дискриминацију која је повезана са узбуњивањем, тада подноси тужбу Вишем суду. Тужба за заштиту у вези са узбуњивањем подноси се вишем суду, у року од шест месеци од дана сазнања за предузету штетну радњу, што је рок субјективне природе, односно у року три године од дана када је штетна радња предузета (објективан рок).

Шта се може захтевати тужбом суду?

Тужбом у вези са узбуњивањем може се захтевати:

  • утврђење да је узбуњивачу или повезаном лицу предузета штетна радња;

  • забрана вршења и понављања штетне радње;

  • уклањање последица штетне радње;

  • накнада материјалне и нематеријалне штете;

  • објављивање пресуде донете по тужби може се објавити у средствима јавног информисања, о трошку туженог.

Тужени може описане захтеве поднети алтернативно или кумулативно. То конкретно значи да лице које трпи штету у вези са узбуњивањем може тражити утврђење да је према њему предузета штетна радња у вези са узбуњивањем. Исто тако он може тражити и да се отклони последица предузете штетне радње.

Тужба се подноси вишем суду према месту предузимања штетне радње или према месту пребивалишта узбуњивача. У поступку по тужби у вези са узбуњивањем у првом степену увек суди судија појединац, а у другом степену веће састављено од троје судија. О жалби одлучује Апелациони суд. Судија који поступа по тужби у вези са узбуњивањем мора бити лице које је стекло посебна знања у вези са узбуњивањем.

Тужбом у вези са узбуњивањем из Закона о заштити узбуњивача не може се тражити поништај појединачног акта којим је одлучивано о правима у области рада јер се оцена појединачних аката којима се одлучује о правима, обавезама и одговорности запослених врши по посебним прописима: Закону о раду, Закону о државним службеницима, Закону о радним односима у државним органима и др., пред судом опште надлежности (основним судом) или пред судом посебне надлежности (управним судом).

То значи да лице које је због пријаве неправилности у поступању послодавца добило отказ уговора о раду мора у том случају поднети у тужбу за поништај незаконитог решења о отказу надлежном суду у року прописаном посебним законом. У радном спору који покреће сагласно одредбама Закона о раду то лице истиче да је до отказа дошло због одмазде послодавца према њему јер је пријавио надлежној служби незаконито поступање послодавца.

Када суд сматра да је овај навод тужиоца учињен вероватним, што је фактичко питање, основни суд пред којим се води радни спор дужан је да у даљем току поступка примењује одредбе Закона о заштити узбуњивача у погледу посебних права узбуњивача. Истакнути навод у тужби је нпр. учињен вероватним уколико тужилац поднесе доказ о пријави поднетој против послодавца, о изласку инспекције на лице места, и, уколико му је нпр. следећи дан након изласка инспекције и сазнања послодавца да га је он пријавиио уручено упозорење пре отказа уговора о раду или му је одмах, без упозорења, уручено решење о отказу уговора о раду.

Круцијално право установљено Законом у интересу узбуњивача јесте правило о обрнутом терету доказивања, односно о преласку обавезе доказивања са запосленог на послодавца.

Шта то у конкретном случају значи?

То у конкретном случају значи да је послодавац дужан да докаже да постоје основани законски разлози на којима се заснива решење о отказу и да отказ уговора о раду није дат запосленом због узбуњивања или у вези са узбуњивањем. Уколико послодавац не докаже да постоје законски разлози за отказ због скривљеног понашања запосленог или оправданих потреба послодавца, биће донета пресуда у корист узбуњивача. На описани начин домен примене Закона фактички је проширен и на парнице у којима се оспорава законитост појединачног радноправног акта донетог на штету узбуњивача/лица које ужива заштиту као узбуњивач у вези са узбуњивањем.

Шта предвиђа истражно начело?

У циљу заштите узбуњивача предвиђено је и истражно начело, насупрот расправног начела карактеристичног за област парничног поступка. На тај начин у овом поступку суд може утврђивати чињенице и када оне међу странкама нису спорне, а може и самостално истраживати чињенице које ни једна странка није изнела у поступку, ако оцени да је то од значаја за исход поступка и одлуку о основаности тужбеног захтева, те заштите права узбуњивача. Истражно начело у грађанскоправним стварима ретко се предвиђа, као нпр. у породичним односима, а у циљу заштите најбољег интереса детета.

Како суд поступа у случају изостанка туженог са рочишта?

Одређена су и правила поступања суда у случају изостанка туженог са рочишта, па ако тужени не дође на рочиште за главну расправу, а уредно је позван, суд може да одржи рочиште и без присуства туженог, као и да одлучи на основу раније утврђеног чињеничног стања и чињеничног стања утврђеног на рочишту. Уколико ово правило доведемо у везу са правилом о обрнутом терету доказивања, у ситуацији када узбуњивач учини вероватним да је претрпео штетну последицу у вези са узбуњивањем, уколико се послодавац као тужени не појављује на рочиштима, те сагласно правилу о обрнутом терету доказивања не докаже да је давање отказа било оправдано и засновано на разлозима наведеним у решењу о отказу, биће донета одлука у корист тужиоца.

Пре подношења тужбе, узбуњивач може поднети предлог за одређивање привремене мере пред вишим судом, који решењем одређује привремену меру. Привременом мером одлаже се извршење и правно дејство дејство акта којим су нанете штетне последице узбуњивачу, забрањује вршење штетне радње, односно отклањају последице проузроковане штетном радњом.

Уколико је привремена мера одређена пре подношења тужбе, тада узбуњивач има одређени рок који му оставља суд у коме мора да оправда привремену меру подношењем тужбе надлежном суду – било основном суду, односно Управном суду због оспоравања законитости појединачног акта, било вишем суду, уколико је тужба због узбуњивања у другим случајевима, рецимо, за накнаду штете или због злостављања на раду у вези са узбуњивањем. У сваком случају виши суд ће упутити узбуњивача у ком року и ком суду треба да се обрати ради оправдања привремене мере.

Који услови треба да буду испуњени да би суд одредио привремену меру?

У погледу услова за одређивање и касније продужавање привремене мере, битно је да узбуњивач/повезано лице учини вероватним да трпи штетне последице у вези са узбуњивањем. За то је довољно да, на пример, уколико узбуњивач добије отказ, приложи суду решење о отказу и, рецимо, уколико је непосредно пре тога пријавио одређену незаконитост у предузећу достави доказ о томе, на основу чега се изводи закључак да је радно-правна последица настала у вези са узбуњивањем.

Да суд може да продужи привремену меру?

Такође, привремена мера може бити продужена и у каснијој фази поступка све до извршења, што значи да привремену меру може продужити током жалбеног одлучивања Апелациони суд, па чак и Врховни касациони суд у ситуацији када одлучује о ревизији као ванредном правном средству које је дозвољено како по тужби у вези са узбуњивањем, тако и по тужби за оцену законитости појединачног радно-правног акта послодавца. Стога је узбуњивач заштићен све до извршења пресуде.

Такође, суд који би могао да одлучује о радно-правном статусу одређених лица и да продужава привремену меру у вези са узбуњивањем је и Управни суд, с обзиром да се државни службеници могу обратити овом суду уколико им је незаконито престао радни однос у вези са узбуњивањем или пак уколико су им нанете друге штетне последице у вези са истим. И у овој ситуацији привремену меру може продужити по ванредном правном средству и Врховни касациони суд све до извршења.

Шта у пракси значи апсолутна ништавост одредби општег и појединачног акта којима се узбуњивачу ускраћује или повређује право или ставља у неповољнији положај у вези са узбуњивањем?

Формулација Закона да су апсолутно ништаве одредбе како општег тако и појединачног акта којима се узбуњивачу ускраћује или повређује право или ставља у неповољнији положај у вези са узбуњивањем у пракси значи да оне не производе правно дејство. Хипотетички пример такве ситуације би могла бити одредба колективног уговора где је као повреда радне обавезе, те разлог за давање отказа, наведено пријављивање надлежним органима (тужилаштву, полицији...) незаконитог поступања послодавца као вид повреде дужности лојалног поступања према послодавцу. Оваква одредба не би производила правно дејство ако би, на пример, била прописана колективним уговором или чак уговором о раду.

У ситуацији када би лице које је пријавило неправилности у раду послодавца надлежној инспекцији или, пак, коришћењем унутрашњег канала узбуњивања овлашћеној особи код послодавца, те у вези са тим добило решење о отказу у коме се наводи да је до отказа дошло због пријављивања незаконитости у раду послодавца, а сагласно члану 10 Правилника о раду послодавца којим се предвиђа шта се све сматра повредом радне обавезе, те набраја и пријава незаконитости у раду послодавца, овакво решење о отказу било би незаконито јер би основ за отказ био образован на апсолутно ништавим одредбама колективног уговора или уговора о раду које су у супротности са одредбама Закона о заштити узбуњивача.

У Закону је предвиђена могућност упознавањa странака са правом да реше спор путем посредовања. Суд пред којим се води поступак за заштиту у вези са узбуњивањем дужан је да на припремном рочишту, односно првом рочишту за главну расправу, укаже странкама на могућност за вансудско решавање спора путем посредовања или на други споразуман начин.

Шта то конкретно значи?

То конкретно значи да је отворена могућност за вансудско, брзо и ефикасно решење спора у обостраном интересу. Међутим, могућност вансудског решавања спора и договора односи се на отклањање штетних последица које трпи узбуњивач или лице које ужива заштиту као узбуњивач, никако на непоступање по пријављеним незаконитостима у раду послодавца.

Које врсте штете могу настати?

Штета може бити материјална и нематеријална. Материјална штета је штета настала умањењем нечије имовине или спречавањем њеног увећавања до којег би дошло према редовном току ствари. Нематеријална штета настаје услед наношења другоме физичког или психичког бола или страха.

По којим законима узбуњивач и повезано лице имају право на накнаду штете?

Закон предвиђа да узбуњивач, као и повезано лице, имају право на накнаду штете због узбуњивања у складу са законом којим се уређују облигациони односи. Према општим правилима облигационог права свако је дужан надокнадити штету коју је проузроковао, сем уколико не докаже да је штета настала без његове кривице.

У случајевима наношења штетних последица због узбуњивања, узбуњивач и повезано лице имају право на накнаду штете, а извор ове облигације у погледу основа одговорности је у овом посебном закону, а не у закону о облигационим односима.

Колики је обим накнаде материјалне штете?

Оштећени има право на новчану накнаду због проузроковања материјалне штете, уколико се не може извршити реституција довођењем у стање пре настанка штете. Обим накнаде материјалне штете обухвата обичну штету и измаклу корист која се могла очекивати по редовном току ствари и право штетника да доказује допринос оштећеног настанку штете – по правилима облигационог права

Када оштећени има право на накнаду?

Право на правичну новчану накнаду нематеријалне штете тужилац има када суд нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха, и њихово трајање, то оправдавају. Према правилима облигационог права оштећени има право на правичну новчану накнаду због претрпљених физичких болова, страха и душевних болова, повреде слободе и права личности или душевних болова због наружености и умањења животне активности.