logo image

САВЕЗ ГРАЂАНА И ДРЖАВЕ

ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ И ЗЛОУПОТРЕБА

Ко је узбуњивач?

Узбуњивач припада малом кругу људи који су дошли до информација о незаконитостима и повреди јавног интереса.

Узбуњивач припада малом кругу људи који могу бити свесни угрожавања или повреде јавног интереса, тј. повреде прописа и људских права, као и ризика по јавно здравље, безбедност и животну средину. Без његовог обелодањивања тих тзв. „инсајдерских информација“ јавност не би могла тако лако да сазна за опасности или незаконитости које утичу на друге (или друштво у целини). Да би имао право на законску заштиту када обелодањује информације које садрже тајне податке, узбуњивач мора поштовати за то законом прописану процедуру.

До ових информација узбуњивач долази кроз своје радно ангажовање; у поступку запошљавања; коришћењем услуга органа јавне власти, носилаца јавних овлашћења или јавних служби; пословном сарадњом и правом власништва на привредном друштву. Закон о заштити узбуњивача широко посматра радно ангажовање – оно обухвата радни однос, рад ван радног односа, волонтирање, вршење функције, као и сваки други фактички рад за послодавца.

Повезана лица такође имају право на заштиту

И особе које нису лично обелоданиле информације имају иста права која су дата узбуњивачима ако претрпе штетну радњу јер су погрешно обележене као узбуњивач; или зато што су на неки начин повезани са узбуњивачем – нпр. као члан породице, пријатељ или колега са посла.

Друштвена корист наспрам личне користи

Искуство показује да узбуњивачи ризикују да буду предмет одмазде онда када верују да ће подношење пријаве против оних који су злоупотребили овлашћења или издали поверење јавности довести до неке промене од значаја за цело друштво. Лице које узбуњује по правилу није директно и лично погођено том незаконитошћу, односно није једино лице које је погођено неправилностима које открива. Узбуњивач ретко има лични интерес за исход поступка којим се проверавају његови наводи. Акценат је на друштвеној, а не личној добити.

Забрана предузимања штетних радњи према узбуњивачу

Уколико је узбуњивач стављен у неповољнији положај због узбуњивања или проверавања да ли постоји нека опасност или злоупотреба, или му је само запрећено да ће се наћи у неповољнијем положају уколико учини нешто од тога, онда он трпи штетне радње (одмазду) на радном месту. Само је машта граница у погледу облика одмазде. Претња (или спровођење претње у дело) раскидом уговора о раду, одбијање унапређивања или ускраћивање обуке – само су неки од најчешћих облика штетних радњи. Закон о заштити узбуњивача забрањује све активности којима се узбуњивачи стављају у неповољнији положај и тако обесхрабрују од обелодањивања информација.

Веома је важно је да се узбуњивачи упознају са својим правима (али и обавезама), како се не би десило да не могу да их искористе онда када им то буде потребно.

image